Veliki vojvoda
veliki vojvoda (Serbian Cyrillic: велики војвода) was a military and noble title in use during the Middle Ages and the Modern period in the Western Balkans. It is often translated into "Grand duke".
Middle Ages
veliki vojvoda was a title used in Serbia in the Middle Ages and the Kingdom of Bosnia (1380–1448).
Serbia
It signified superiority over the other vojvode.[1] The title-holder commanded the army on occasions when the monarch did not attend in military campaigns, usually with lesser important military operations inside the country, or when a detachment was sent to aid allies.[1] Another term used for the title was "standard-bearer" (stegonoša, Latin: vexilifer).[2]
- Novak Grebostrek[3] (fl. 1312), served Stefan Milutin
- Hrelja[1] (fl. 1320s–31), served Stefan Dečanski
- Gradislav Borilović[1][2] (fl. 1333), served Stefan Dušan
- Jovan Oliver[3] (fl. 1341–55), served Stefan Dušan
- Nikola Stanjević[4] (fl. 1355–66), served Stefan Uroš V
- Uglješa Mrnjavčević[5] (fl. 1358), served Stefan Uroš V
- Radoslav Mihaljević[6] (fl. 1432), served Stefan Lazarević
- Mihailo Anđelović[7] (fl. 1456–58), served Lazar Branković
There are also mentions of the title-holders in Serbian epic poetry regarding the Battle of Kosovo, such as Dimitrije.[8]
Bosnia
Modern period
Montenegro
The title was adopted in the Prince-Bishopric of Montenegro. Mirko Petrović-Njegoš bore the title, as "Grand Duke of Grahovo".
See also
- nadvojvoda ("sub/under-vojvoda")
References
- 1 2 3 4 Ćirković & Mihaljčić 1999, p. 72.
- 1 2 Etnografski institut 1958, p. 35.
- 1 2 Purković 1985, p. 22.
- ↑ Jasna Bjeladinović-Jergić (2001). Зборник Етнографског музеја у Београду: 1901-2001. Етнографски музеј. pp. 119–.
У питању је велики војвода Никола Стањевић, који је познатији као ктитор цркве Св. Николе у Кончи. У хрисовуљи која је издата Хи- ландару 1366. године, цар Урош саопштава како га је непосредно замолио: „вољени властелин ...
- ↑ Svetislav Mandić (1986). Velika gospoda sve srpske zemlje i drugi prosopografski prilozi. Srpska književna zadruga. p. 56.
- ↑ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. "Rad". 1936.
односи се на „великог војводу целе Србије" Радослава и његовог брата Михаила. Није датирана. Г. Ласкарис је ставља у 1432 годину и мисли да је у питању велики војвода Радослав Михаљевић, са својим братом, досада ...
- ↑ Starinar. Arheološki institut. 1951. p. 81.
... је такође био и митрополит Атанасије, ту се затим по- мињу велики војвода и „губернатор" Михајло Анђеловић, затим војвода Никола (Noсо1аиз УИогшге), војвода Вукосав (можда Говединић), велики логотет Стефан Ратковић, ...
- ↑ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2006.
... Дејановић био је „угледни војвода" Димитрије, а у њиховим повељама се помиње као "суродник", „брат" и „брат господства ми".24 Пре косовског боја се помиње велики војвода Димитрије када је повратио од Турака град Пирот, ...
Sources
- Etnografski institut (1958). Glasnik Etnografskog instituta 7–15.
- Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade (1999). Раде Михальчић, ed. Лексикон српског средњег века (in Serbian). Knowledge.
ВЕЛИКИ ВОЈВОДА - титула која се по зна- чају и улози посебно истицала у односу на остале војводе (в.). Велики војвода је заповедао војском у случајевима када владар није полазио у војни поход. То се обично дешавало код мање важних војних операција унутар земље, или када се шаље војни одред као помоћ савезницима. Тако је краљ Милу- тин уместо себе поставио великог војводу Новака Гребострека да 1312/13. води српску војску у Малу Азију против Турака, а као помоћ тасту, цару Ан- дронику II. Краљ Стефан Дечански је Андронику Старијем послао свог најбољег војводу Хрељу, про- тив побуњеног унука, ставивши му под команду дванаест одреда. У том походу је Хреља заповедао војском уместо краља, вршећи улогу и ...
- Purković, Miodrag (1985). Srpska kultura srednjega veka. Izd. Srpske pravoslavne eparhije za zapadnu Evropu.