Viminacium

Viminacium
Kostolac Serbia
Ruins of mausoleum at Viminacium
Viminacium
Coordinates	44°44′13″N 21°13′32″E / 44.736980°N 21.225605°E / 44.736980; 21.225605
Type	Fortification, mixed Roman city and legionary fort
Site information
Open to the public	Yes
Condition	Excavation in progress
Site history
Built	1st century
Materials	Stone Brick

Viminacium (VIMINACIVM) was a major city (provincial capital) and military camp of the Roman province of Moesia (today's Serbia), and the capital of Moesia Superior. The site is located 12 km (7.5 mi) from the modern town of Kostolac in Eastern Serbia. The city dates back to the 1st century AD, and at its peak it is believed to have had 40,000 inhabitants, making it one of the biggest cities of that time. It lies on the Roman road Via Militaris. Viminacium was devastated by Huns in the 5th century, but was later rebuilt by Justinian. It was completely destroyed with the arrival of Slavs in the 6th century. Today, the archaeological site occupies a total of 450 hectares (1,100 acres), and contains remains of temples, streets, squares, amphitheatres, palaces, hippodromes and Roman baths.^[1]

History

A XXV the scene of the Trajan's Column, which may have been accounted for "headquarters" of the Roman Emperor: Viminacium.

Ruins of Thermae at Viminacium.

Skeletons of mother and children died of plague in the Roman city of Viminacium around 251 AD, buried together in the noble part of Viminacium graveyard.

The remains of Viminacium, the capital of the Roman province of Moesia Superior, are located on territories of the villages of Stari Kostolac and Drmno, about 12 km from the town of Kostolac and about 90 miles southeast of Belgrade. Viminacium was one of the most important Roman cities and military camps in the period from 1st to 4th centuries. Its exceptional strategic importance was reflected both in the defense of the northern border of the Roman empire and in turn of communications and commercial transactions. No less appealing to the Romans was the hinterland of the Mlava river valley, which is rich in ore and grains. In Roman times, the town on the northern side of relying directly on the branch of the Danube, while the western side, touching the walls Mlava rivers. Only in the later period, Viminacium spread to the left bank of Mlava. Thanks to the location, land and waterways, Viminacium represented one of those areas where the encounter of cultures between East and West was inevitable. Although these roads were the primary military and strategic function, they are taking place throughout antiquity very lively traffic and certainly contributed to the very Viminacium become prosperous and an important trading and business headquarters. In Viminacium, Roman legion VII Claudia was stationed, and a nearby civilian settlement emerged from the military camp. In 117 during the reign of Hadrian it received city status. In the camp, 6.000 soldiers were stationed, and 30-40.000 lived nearby. In the first half of then the 3rd century the city was in full development, as evidenced by the fact that at that time it acquired the status of a Roman colony, and the right to coin local money. Here, in 211, Septimius Severus was proclaimed emperor by his son Caracalla. In the mausoleum and the excavated tombs, the Roman emperor Hostilian, who died in 251, was buried.

A legion may have been stationed here as early as Augustus (27 BC-14 AD). In 33/34 AD a road was built, linking Viminacium and Ratiaria. Claudius (41-54) garrisoned Viminacium, Oescus and Novae as camps for the Moesian legions.

The first legion attested at Viminacium was the VII Claudia that came from Dalmatia in 52 AD.^[2]

Emperor Trajan (98-117) was headquartered here during the Dacian Wars. It became a colonia with minting privilege in 239 AD during the rule of Gordian III (238-244) and housed the Legion VII and Legion IV.^[3]

Emperor Hostilian was the son of the emperor Decius, who was killed in the ambush near the ancient city of Abrutus located in present day Bulgaria. According to the old manuscript, emperor Hostilian and his mother came to Viminacium to supervise the organization of defense of northern borders, but both of them died of the plague. Because of the distance and the fear of spreading the plague, he was buried with all honors in Viminacium.

Viminacium was the provincial capital of Moesia Superior. In the late spring of 293-294, Diocletian journeyed through his realm and he re-organized Viminacium as the capital of the new province of Moesia Superior Margensis. He registered that the people wrote in Latin, as opposed to Greek in the southern provinces.^[4] Viminacium was the base camp of Legio VII Claudia, and hosted for some time the IIII Flavia Felix. It had a Roman amphitheatre with room for 12,000 people.^[1]

In 382 the city was the meeting place between Theodosius and Gratian amidst the Gothic Wars.^[5]

Viminacium was destroyed in 441 by the Attila the Hun, but rebuilt by Justinian I. During Maurice's Balkan campaigns, Viminacium saw destruction by the Avars in 582 and a crushing defeat of Avar forces on the northern Danube bank in 599, destroying Avar reputation for invincibility.^[3]

Location and excavation

Valerian AD 253-260. AR Antoninianus. Viminacium mint. 1st emission, 1st phase, AD 253.

Viminacium is located in Stari Kostolac (Old Kostolac) a Serbian town on the Danube river, east of Belgrade. Viminacium is the location of the first archaeological excavation in Serbia, which started in 1882, by Mihailo Valtrović, an architect by profession and the first professor of archeology at the college in Belgrade. The only help he received was from twelve prisoners, because the state did not have enough resources to provide him with a better work force. His research was continued by Miloje Vasić, in the 1970s. It has intensified in the last ten years in the area of the Roman city of the Roman legionary camps and cemeteries. Many studies suggest that the military camp at Viminacium had a rectangular plan, measuring 442 x 385 meters, and that is not far from its western wall of civilian settlement in an area of approximately 72 acres. The Legionary camp in Viminacium is now in an area of arable land, so that Viminacium is easily accessible to researchers, but unfortunately also to robbers. The National Museum in Belgrade and Požarevac have 40,000 items found in Viminacium, of which over 700 are made of gold and silver. Among them are many objects that are rare and invaluable.

Researchers have discovered more than 13,500 graves. The tombstones and sarcophagi are often decorated with relief representations of scenes from mythology or daily life. We have found numerous grave masonry construction. Especially interesting are the frescoes of the 4th-century tombs. The Frescos of young women have high artistic value as examples of Roman art. During the excavation, an amphitheater was discovered, which with its 12,000 seats was one of the largest in the Balkans.

Archeological site

• 1 million year old mammoth skeleton was uncovered in the Viminacium site in June 2009.^[6]

• A remarkable find of a 35 centimetre jade sculpture. The work shows the possibility of a workshop existent under the Roman era.^[1]

• 

  City of Viminacium in the 4th century

• 

  Antoninianus struck in Viminacium mint under Pacatianus to celebrate the 1001 birthday of Rome.

• 

  The Roman provinces on the lower Danube and the main roads

• In June 2012, excavation revealed a gladiator arena with many wild animals remains - those of a bear and of a camel. The skeleton of a bear dates from the 2nd century AD when many competitive games were held in amphitheatre. The bear almost certainly died during a spectacle, either fighting with another animal or with a man. A camel died about a century after.^[7]
• June 21, 2012 archaeologists have discovered Roman graveyard from 2nd and 3rd centuries AD with extremely valuable pieces of fine jewelry as well as oil lamps which served to illuminate the way to the other world for the deceased ones. Not far from this necropolis, an "industrial complex" was discovered with remains of enormous furnaces whose purpose is yet to be determined ^[8]

Domus scientiarum Viminacium

Domus scientiarum Viminacium is a new scientific, research and tourist center build on the edge of the Archaeological park. The Domus was built as a Roman villa with rooms and laboratories grouped around several atriums. Building facilitates an archaeological museum, scientific library, laboratories for processing archaeological finds, information center, conference rooms, restaurant with dining hall and SPA center. There are also rooms prepared for researchers, students and visitors.

Bibliography

• М. Арсенијевић, Два мања налаза римског новца из Народног музеја у Пожаревцу, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 185–201.
• М. Арсенијевић, Каталог збирке римског царског новца од I до III в. Народног музеја у Пожаревцу, Viminacivm 13–14, Пожаревац 2003, 109–142.
• М. Арсенијевић, Периоди похрањивања остава римског новца током III века н. е. у Горњој Мезији, Гласник Српског археолошког друштва 20, Београд 2004, 225–234.
• M. Arsenijević, M. Tapavički-Ilić, S. Redžić, Dva nova tipa reversnih predstava kovnice Nikeje sa nekropole Više grobalja, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 107–110.
• M. Arsenijević, S. Redžić, M. Tapavički-Ilić, Jedan redak primerak kovanja Avgusta Oktavijana pronađen na Viminacijumu, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 87–90.
• I. Bogdanović, Rezultati arheološko-geofizičkih istraživanja na lokalitetu „Kod Koraba“ (istočna nekropola Viminacijuma), Arheologija i prirodne nauke 5 (2009), Beograd 2010, 83–110.
• Б. Борић-Брешковић, Две оставе бакарног римског новца Виминацијума и Дакије, Зборник Народног музеја XIII-1, 1988, 89–101 и 8 табли.
• B. Borić-Brešković, Reversne predstave na novcu kolonije Viminacijuma, magistarski rad, Beograd 1971, rukopis.
• Б. Борић-Брешковић, Новац колоније Виминацијума, Збирка Светозара Ст. Душанића (изд. Народни музеј Београд), Београд 1976.
• Б. Борић-Брешковић, Реверсне представе на новцу колоније Виминацијума, Зборник Народног музеја XII-1, 1986, 138–142.
• Б. Борић-Брешковић, Ковање Филипа II у Виминацијуму и проблем VI године виминацијумске ере, Нумизматичар 10, Београд 1987, 24–33.
• Б. Борић-Брешковић, Aureus Aurelijana (270–275), Римски цaрски градови и палате у Србији (ed. Д. Срејовић), Галерија САНУ, књ. Београд 1993, 363, кат. бр. 163.
• B. Borić-Brešković, Tokovi srebrnog novca u rimskom i predrimskom periodu, Antičko srebro u Srbiji, Beograd 1994, 33–45.
• Ђ. Бошковић, Извештај и кратке белешке са путовања, Старинар III, Београд 1931, 188–189.
• J. Brunšmid, Unedierte Münzen von Dacien und Moesien im kroatischen Nationalmuseum in Agram, Numismatische Zeitschrift XXXV, Wien 1903, 205–220.
• Д. Ђокић, Д. Јацановић, Топографска грађа Стига, Пожаревац, Viminacivm 7, Пожаревац 1992, 61–110.
• M. Ђорђевић, Римски камени саркофази из Виминацијума, Viminacivm 4–5/1989–1990, Пожаревац 1990, 133–147.
• Ј. Драгашевић, Археологијско-географска истраживања, Гласник српског ученог друштва 45, Београд 1877, 19–20.
• Б. Дрча, Увод у типолошко разврставање бронзаног новца Gloria Romanorvm, Нумизматичар 21/1998, Београд 2000, 32–53.
• Б. Дрча, Допринос сврставању бронзаног новца валентинијанског периода у његове историјске оквире, Нумизматичар 22–23/1999–2000, Београд 2003, 93–104.
• Б. Дрча, Сепулкрални налаз посребреног новца Констанција и Констанса из Виминацијума, Нумизматичар 24–25/2001–2002, Београд 2005, 141–142.
• С. Душанић, Новац колоније Виминацијум и датуми из римске историје средине III века, I. Локална ера Виминацијума (The coins of colonia Viminacium and the dates from the roman history of the middle third century. I The local era of Viminacium), Старинар XII, Београд 1961, 141–143.
• M. Dušanić, Vojnički poznoantički natpisi sa našeg limesa, magistarski rad, Beograd 1973, rukopis.
• S. Dušanić, The era of Viminacium, Kovanje i kovnice antičkog i srednjovekovnog novca, Narodni muzej Beograd, Beograd 1976, 53–58.
• E. Georg, Die Münzprägung von Viminacium und die Zeitrechnung der Provinz Ober-Moesien, Numismatische Zeitschrift 68, Wien 1935, 35–43.
• Ö. Gohl, Daciai es Moesiai pénzek, Numizmatikai Közlöny V, Budapest 1906, 77.
• S. Golubović, A Grave in the Shape of a Well from the Necropolis of Viminacium, Archaeologica Bulgarica 3, Sofia 1999, 9–22.
• С. Голубовић, Обућа из триконхалне гробнице из Виминацијума, Viminacivm 10, Пожаревац 2000, 83–100.
• С. Голубовић, Прилог проучавању оловних саркофага у Горњој Мезији, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 135–158.
• S. Golubović, Decorated lead sarcophagi in Moesia Superior, LIMES XVIII, Proceedings of the XVIIIth International Congress of Roman Frontier Studies held in Amman, Jordan (September 2000), BAR International Series 1084 (II) 2002, 629–640.
• S. Golubović, Jewellery and the Costume Decorations in the Cremation Graves from Viminacium, Anodos, Studies of the Ancient World 3/2003, Trnava 2004, 79–90.
• S. Golubović, Graves in the Shape of a Well or Sacrificial Pits at Viminacium?, The Lower Danube in Antiquity (VI C BC–VI C AD), International Archaeological Conference 6–7. 10. 2005, Bulgaria-Tutrakan, ed.: Lyudmil F. Vagalinski, Bulgarian Academy of Sciences, National Institute of Archaeology and Museum, Sofia 2007, 121–130.
• S. Golubović, Grobovi u obliku bunara sa nekropola Viminacijuma, Beograd 2008.
• S. Golubović, Izveštaj o arheološkim istraživanjima na lokaciji Kod Koraba (Viminacijum), Arheološki pregled 2/3, Beograd 2008, 46–50.
• S. Golubović, N. Mrđić, S. C. Speal, Killed by an Arrow – Grave 152 from Viminacium, XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 55–63.
• S. Golubović, M. Korać, Cremation Burials at Viminacium (I–III c. AD.), Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th c BC – 3rd c. AD), Brăila–Braşov 2008, 109–118.
• V. Ivanišević, Katalog novca sa lokaliteta Svetinja u Kostolcu, Starinar XXXVIII, 1987, 59–63.
• В. Иванишевић, Византијски новац (491–1092) из збирке Народног музеја у Пожаревцу, Нумизматичар 11, 1988, 87–99, сл. 1–96.
• Д. Јацановић, Келтски гроб из Костолца, Viminacivm 2, Пожаревац 1988, 7–14.
• Д. Јацановић, Остава републиканских римских денара из Виминацијума, Viminacivm 2, Пожаревац 1988, 25–39.
• Д. Јацановић, Каснолатенски лок. „Дунавац” у Костолцу, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд 1997, 127–134.
• M. Jeremić, Viminacium – Kostolac, Arhitektura na lokalitetu „Više burdelja”, Arhеološki pregled 19/1977, 55–57.
• M. Jeremić, Viminacium – Kostolac, Grobne konstrukcije nekropole na lokalitetu „Više burdelja”, Arheološki pregled 19/1977, 57–60.
• К. Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник, књ. 1, Београд 1959.
• Č. Jordović, Velika Kapija – rimska nekropola i naselje, Arheološki pregled 21/1980, Beograd 1980, 123–126.
• Ч. Јордовић, Виминацијум 1983–1989. година, Гласник Друштва конзерватора Србије 14, 1990, 63–65.
• Ч. Јордовић, Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму, Саопштења РЗ XXVI, Београд 1994, 95–106.
• А. Јовановић, Римске некрополе на територији Југославије, Београд 1984.
• Б. Јовановић, Некропола на Пећинама и старије гвоздено доба Подунавља, Старинар XXXVI, Београд 1985, 13–17.
• Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво, од римског доба до краја XIX века, прва књига, Београд 1985, 177– 87.
• F. Kanitz, Römische Studien in Serbien, Denkschriften der kaiserlichen Akad. der Wiss. in Wien, 1892, 16–20.
• V. Kondić, Lj. Zotović, Viminacium – rezultati arheoloških istraživanja u 1974. god., Arheološki pregled 16/1974, 94–98.
• M. Korać, The Paintings in the Late Classical Tombs in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 166–183.
• M. Korać, R. Pavlović, N. Mrđić, Viminacijum – daljinska detekcija i GIS, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006, 21–36.
• M. Korać, N. Mrđić, V. Stojanović, Primena georadara u istraživanjima rimskog akvedukta na Viminacijumu, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006, 37–46.
• M. Korać, N. Mrđić, M. Mikić, Kartiranje rimskog akvedukta na Viminacijumu pomoću globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), Arheologija i prirodne nauke II (2006), Beograd 2006, 7–26.
• M. Korać, S. Marković, J. Obradović, Primena VR panorama u vizuelizaciji kulturnog nasleđa na interaktivnom CD ROM-u „VIMINACIUM LUMEN MEUM“, Arheologija i prirodne nauke II (2006), Beograd 2006, 97–104.
• M. Korać, The Paintings of Viminacium, Die Malkunst Viminaciums (Slikarstvo Viminacijuma), Center for New Technologies Viminacium, Beograd 2007.
• M. Korać, S. Golubović, N. Mrđić, ITINERARIUM ROMANUM SERBIAE, Putevima rimskih imperatora, Center for New Technologies Viminacium, Beograd 2009.
• M. Korać, N. Mrđić, Cemetery as a battlefield. Weapon finds from Viminacium cemeteries XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 107–123.
• M. Kosorić, Humka kod Kostolca, Starinar XI /1960, Beograd 1961, 197–198.
• L. F. Marsili, Danubius pannonico-mysicus observationibus geographicis, astronomicis, hidrographiicis, historicis, physicis perilustratus, Hagae 1726.
• M. Mikić, V. Stojanović, N. Mrđić, Primena gradiometra za potrebe zaštitnih arheoloških istraživanja na Viminacijumu – lokalitet Rit, Arheologija i prirodne nauke II (2006), 21–26.
• Ž. Mikić, Trepanacija lobanja na antičkom Viminacijumu – antropološke informacije, Arheologija i prirodne nauke I (2006), 9–20.
• Ž. Mikić, Nekropole seobe naroda na Viminacijumu – antropološka revizija, Arhaika 1, Beograd 2007, 209–217.
• Ž. Mikić, Deux necropoles de la Grande migration des peuples a Viminacium, Balcanica XXXVIII/ 2007, Belgrade 2008, 45–55.
• J. Milkovic, Viminacium - city reborn, M.A. diss., Corcoran College of Art + Design, 2011, 70 pages; AAT 1506363.
• Г. Милошевић, Рановизантијска архитектура на Светињи у Костолцу, Старинар XXXVIII/1987, Београд 1988, 39–58.
• G. Milošević, Medieval Settlement in the Subur-bium of Braničevo, Старинар XLII/1991, Београд 1993, 187–195.
• Б. Миловановић, Вегетабилни мотиви на надгробним споменицима из Виминацијума, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 109–134.
• B. Milovanović, Earring – Symbol of Femininity of Roman Ladies of Viminacium, Anodos, Studies of the Ancient World 3/2003, Trnava 2004, 131–143.
• Б. Миловановић, Случајни налази стаклених посуда из Виминацијума и околине, Гласник Српског археолошког друштва 21, Београд 2005, 293–317.
• B. Milovanović, A. Raičković, S. Rеdžić, Stilsko-tipološke odlike i poreklo formi naušnica rimskog perioda u Srbiji, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 61–80.
• B. Milovanović, A. Raičković, S. Redžić, Posude sa apliciranim zmijama iz zanatskog centra Viminacijum, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 69–76.
• B. Milovanović, A. Raičković, Delovi olovnih vodovodnih cevi sa Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 3, Beograd 2007, 25–30.
• B. Milovanović, D. Rogić, D. Despotović, Fragmenti zidnog slikarstva sa Termi iz Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 3, Beograd 2007, 75–81.
• B. Milovanović, Simbolika prikazanih životinja na nadgrobnim stelama iz Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 4, Beograd 2008, 15–25.
• B. Milovanović, A. Raičković, Rezultati istraživanja jugozapadnog dela lokaliteta Pirivoj (Viminacijum), Arheologija i prirodne nauke 5, Beograd 2009, 7–29.
• B. Milovanović, Neki od hrišćanskih motiva u antičkoj umetnosti, Zbornik radova – Ikonografske studije 2, Beograd 2009, 99–106.
• M. Mirković, Rimski gradovi na Dunavu, Beograd 1968.
• M. Mirković, Die christliche Kirche und das Christentum in de zentralillyrischen Provinzen im 4. und 6. Jahrhundert, Late Roman and Early Byzantine Cities on the Lower Danube from the 4th to the 6th Century A. D., International Conference, Poznań, Poland, 15–17 November 1995 (ed. A. B. Biernacki and P. Pawlik), Poznań 1997, 39–56.
• M. Mirković, The Legionary Camps at Singidunum and Viminacium in the Defensive System in the fourth – fifth and sixth centuries: Romans and Barbarians, Studia Danubia. Pars Romaniae, Seria Symopsia I, The Roman Frontier at the Lower Danube 4th–6th, The second International Symposium (Murighio / Halmirys, 18–24 August 1996), Bucharest 1998, 117–130.
• M. Mirković, Eine Schiffslände des späten 6. Jahrhunderts bei Viminacium?, Der Limes an der unteren Donau von Diokletian bis Heraklos, Vorträge der Konferenz Svištov, Bulgarien 1–5 September 1998 (ed. G. von Bülow und A. Milčeva), Sofia 1999, 17–25.
• D. Rogić, N. Mrđić, Vlaga – uzrok štete na fresko slikarstvu, Arheologija i prirodne nauke I (2006), 119–126.
• С. М. Ненадовић, А. Јуришић, Археолошки радови, Римске циглане у Новом Костолцу, Саопштења I, Београд 1956, 129–130.
• S. Nikolić, A. Raičković, Ceramic Balsamaria-Bottles: the Example of Viminacium, Starinar LVI/2006, Beograd 2008, 327–336.
• S. Nikolić, A. Raičković, Prosopomorphic vessels from Moesia Superior, Starinar LVIII, Beograd 2009, 135–146.
• Г. Орлов, Нове варијанте виминацијских монета царева Гордијана III и Филипа Оца, Зборник Филозофског факултета III, Beograd 1955, 29–43.
• B. Pick, Die antiken Münzen Nordgriechenlands I 1: Dacien und Moesien, Berlin 1898.
• B. Pick, K. Regling, Die antiken Münzen Nordgriechenlands, I 2: Dacien und Moesien, Berlin 1910.
• M. Pindić, Retrospektiva terenskih radova na ostacima Viminacijuma i novi nalazi, Limes u Jugoslaviji I, Beograd 1961, 125–130.
• И. Поповић, Pадионица оловних предмета или светилиште култа дунавских коњаника у Виминацијуму, Viminacivm 7, Пожаревац 1992, 29–56.
• I. Popović, Rimski monetarni nakit u Srbiji, Numizmatičar 16, Beograd 1993, 59–60, T. I–IV.
• М. Поповић, Светиња, нови подаци о рановизантијском Виминацијуму, Старинар XXXVIII/1987, Београд 1988, 1–37.
• М. Поповић, В. Иванишевић, Град Браничево у средњем веку, Старинар XXXIX/1988, Београд 1988, 125–179.
• M. Pravilović, Viminacium, Kostolac. 1. Pećine – rimska nekropola, Arheološki pregled 21/1979, 118–123.
• A. Raičković, S. Redžić, B. Milovanović, Posude sa apliciranim zmijama iz zanatskog centra Viminacijum, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 69–76.
• A. Raičković, S. Redžić, Keramičke i opekarske peći Viminacijuma – lokacije „Pećine” i „Livade kod Ćuprije”, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 2006, 81–106.
• A. Raičković, S. Redžić, D. Rogić, Terakote sa prostora centra Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd, 2006, 77–86.
• A. Raičković, S. Vuković, Keramičarska peć sa istočne nekropole Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 4, Beograd 2009, 7–14.
• S. Redžić, A. Raičković, V. Miletić, Arheološka istraživanja lokaliteta Stig na osnovu georadarskih ispitivanja, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 2006, 47–56.
• S. Rеdžić, A. Raičković, B. Milovanović, Krstaste fibule u grobovima viminacijumskih nekropola, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 27–45.
• S. Redžić, A. Raičković, S. Golubović, Hronologija viminacijumskih nekropola u svetlu pronađenih fibula, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 57–60.
• S. Redžić, Military Belts from Eastern Cemeteries of Viminacium, XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 215–220.
• S. Redžić, VTERE FELIX Belt Sets on the Territory of Viminacium, Starinar LVIII/2008, Beograd 2009, 155–161.
• Д. Рогић, Д. Деспотовић, Предлог рестаурације и презентације делова декоративног сликарства виминацијумских терми, Иконографске студије 2, 2008, 271–276.
• М. Ростовцевъ, Двь позне – античныя раписныя гробницы изъ Костолца (Viminacium) и Рька Девне (Marcianopolis), Петроградь 1915.
• Д. Спасић, Средњовековна некропола „Код гробља” у Старом Костолцу, Viminacivum 4–5/1989&‐1990, Пожаревац 1990, 157–175.
• Д. Спасић, Случајни налази келтског порекла са локалитета „Чаир” у Старом Костолцу, Viminacivum 7, Пожаревац 1992, 5–20.
• Д. Спасић, Једна гробна целина из Виминацијума, Гласник Српског археолошког друштва 12, Београд 1996, 99–106.
• Д. Спасић, Прилог проучавању традиције Скордиска у Виминацијуму, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд 1997, 33–45.
• Д. Спасић-Ђурић, Виминацијум: главни град римске провинције Горње Мезије, Пожаревац 2002.
• Д. Срејовић, Римске некрополе раног царства у Југославији, Старинар XIII–XIV/1962–1963, Београд 1963, 49–84.
• М. Станојловић, Скидање зидних слика из једног гроба у Виминацијуму августа–септембра 1990, Гласник Друштва конзерватора Србије 15, 1991, 53–58.
• М. Станојловић, Нека опажања о употребљеним малтерима за зидање и малтерисање гробова у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 16, 1992, 56–59.
• М. Станојловић, Конзервација зидних слика скинутих из једног гроба у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 18, 1994, 82–84.
• М. Станојловић, Могућа презентација конзервираних зидних слика из Виминацијума, Гласник Друштва конзерватора Србије 21, 1997, 59–60.
• В. Стојановић, М. Тапавички-Илић, Келтски гробови са Рудина у Старом Костолцу, Гласник Српског археолошког друштва 23, Београд 2007, 245–252.
• M. Tapavički-Ilić, The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown by the example of bowl finds from Viminacium), Rei Cretariae Romanae Acta 40, (2008), 195–197.
• M. Tapavički-Ilić, Finds of Dacian Pots from the Roman Graves in Viminacium, Proceedings of the 10th International Colloquium of Funerаry Archaeology, Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th century B. C. to 3rd century A. D.), Editura Istros Muzeul Brăilei, Tulcea, Румунија, Brăila–Braşov 2008, 215–224.
• M. Tapavički-Ilić, Glazed pottery as grave goods (shown on the examples from Viminacium), in: Late Roman glazed pottery in Carlino and in central-east Europe. Production, function and distribution, Carlino 2009, BAR International Series 2068, 2010, 123–131.
• Д. Тодоровић, Заштита меморија у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 15, 1991, 164–165.
• M. Томовић, Прилог проучавању камених вотивних икона са територије Виминацијума, Viminacivm 4–5, Пожаревац 1989–1990, 89–132.
• М. Томовић, Проконески саркофаг са гирландама из VIMINACIVMA, Viminacivm 6, Пожаревац 1991, 69–82.
• Л. Трбуховић, Нека разматрања о локалитету „Светиња” у Костолцу, Viminacivm 4–5, Пожаревац 1989–1990, 193–198.
• M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 3/1886, 23–27; 116.
• M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 4/1887, 130.
• M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 6/1889, 112; 114–115.
• M. Васић, Годишњак Српске краљевске академије 17/1903, 248 и даље.
• M. Васић, Годишњак Српске краљевске академије 19/1905, 267–268.
• M. Васић, Новци колоније Виминацијума, Глас Српске краљевске академије LII, Београд 1896.
• M. Васић, Извештај Српској Краљевској Академији Наука о ископавањима у Костоцу у 1902, Годишњак Српске краљевске академије 16/1903, 201–228.
• N. Vulić, Prägungen der Dacia und von Viminacium, Numismatische Zeitschrift XXXIV, Wien 1902, 139–141. J. Zeiler, Les origines chrétiens des provinces danubiennes de l’Empire romain, Paris 1918.
• Љ. Зотовић, Некрополе спаљених покојника на територији Горње Мезије, Лесковачки зборник VIII, Лесковац 1968, 19–30.
• Љ. Зотовић, Историјски услови развоја оријенталних култова у римским провинцијама на територији Југославије, Старинар XIX/1968, Београд 1969, 59–74.
• Љ. Зотовић, Промене у формама сахрањивања забележене на територији Југославије у времену од I до VI векa, Лесковачки зборник X, Леcковац 1970, 19–24.
• Lj. Zotović, Viminacium, Arhеološki pregled 15/1973, 47–50.
• Љ. Зотовић, Рано хришћанство у Виминацијуму кроз изворе и археолошке споменике, Viminacivm 8–9/1994, Пожаревац 1994, 59–72.
• Lj. Zotović, Christianity in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 336–348.
• Lj. Zotović, Der Paganismus in Viminacium, Starinar XLVII/1996, Beograd 1996, 127–137.
• M. Tapavički-Ilić, The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown by the example of bowl finds from Viminacium), Rei Cretariae Romanae Acta 40, (2008), 195.

See also

• Kostolac Airport
• Archaeological Sites of Exceptional Importance

References

External links

Wikimedia Commons has media related to Viminacium.

For more information, visit the official site of Viminacium

• A Jewel of National and World Heritage - Viminacium
• Viminacium
• The coins
• Coin info
• more coin information
• The mint of Viminacium
• Project Viminacium
• Inscriptions de la Mésie supérieure
• Serbia unearths major new tourist attraction
• Wilkes, J., R. Talbert, T. Elliott, S. Gillies. "Places: 207549 (Viminacium)". Pleiades. Retrieved March 8, 2012. 

Cultural Heritage of Serbia Archaeological sites Exceptional Importance Great Importance Protected Monuments of Culture Exceptional Importance Great Importance Protected Historic Landmarks Exceptional Importance Great Importance Protected Spatial Cultural-Historical Units Exceptional Importance Great Importance Protected