Bratonožići

Bratonožići (Serbian Cyrillic: Братоножићи, pronounced [bräto̞no̞ʒit͡ɕi]) was a tribe in the Brda region during the Ottoman period and a nahija of the Principality of Montenegro.

Geography

The Bratonožići tribal region is situated between the Morača river, Mala Rijeka and Crna Planina; it borders the highlander tribes of Morača to the north, Vasojevići to the northeast, Kuči to the southeast, Piperi to the west and Rovca to the northwest.

The upper part of the tribal region is called Brskut.

History

Tribe relations

Bratonožići was in conflict with the Kuči.[1] Bratonožići often attacked Rovca, who were always defended by the Moračani.[2] They also often fought with the Baljevići.[2]

Middle Ages

In a Venetian document dating to 1455, Banovichi is mentioned as one of the villages of Upper Zeta; this was most likely Bratonožići.[3] According to the 1485 defter, the Vasojevići and Bratonožići were not yet established tribes.[4]

17th century

Venetian public servant Mariano Bolizza's 1614 report that the villages of Kuči, Bratonožići and part of Plav were under the soldiers of Medun, the spahee, but the commander was not named; and the highlanders would pay the Ottoman officials a portion of their income.[5] The report registered the Bratanosich as a Serb, Orthodox village with 87 houses, and 260 men in arms commanded by Stanoje Radonjin.[6] In 1658, the seven tribes of Kuči, Vasojevići, Bratonožići, Piperi, Klimenti, Hoti and Gruda allied themselves with the Republic of Venice, establishing the so-called "Seven-fold barjak" or "alaj-barjak", against the Ottomans.[7] In 1689, an uprising broke out in Piperi, Rovca, Bjelopavlići, Bratonožići, Kuči and Vasojevići, while at the same time an uprising broke out in Prizren, Peć, Priština and Skopje, and then in Kratovo and Kriva Palanka in October (Karposh's Rebellion).[8]

18th century

Documents, especially the letter of Ivan Radonjić from 1789, show that the Montenegrins were identified as Serbs, and that the Banjani, Kuči, Piperi, Bjelopavlići, Zećani, Vasojevići, Bratonožići were not identified as "Montenegrins". They were all mentioned only in a regional, geographical, and tribal manner, and never as an ethnic category.[9]

19th century

During the Velika attacks (1879), the battalions of the Moračani and Bratonožići fought off the Albanians.[10] At the subsequent Battle of Novšiće, the battalions of Kuči, Vasojevići and Bratonožići fought the Albanian irregulars under the command of Ali Pasha of Gusinje, and were defeated.

Anthropology

Bratonožići
Ethnicity Montenegrin and Serb (Serbs of Montenegro)[11]
Current region Brda (Highlands), Montenegro

According to folklore, the tribe's progenitor was "Brato" (or "Bratonog" according to Erdeljanović), who gave his name to the tribe. He was allegedly a descendant of Grgur Branković (1415–1459), the son of Serbian Despot Đurađ Branković (r. 1427–56).[12] It was said that the Bratonožići were of better blood, descending from Despot Đurađ, than the Drekalović (of Kuči), descending from Skanderbeg.[12] One theory has it that the Kuči and Bratonožići share common origin, and that they once were one tribe, and that they shared lands and had the same slava (patron saint).[13]

Brotherhoods

Avramović, Bajović, Baljević, Balević, Baličević, Barjaktarović, Baržić, Biljurić, Bismiljak, Bošković, Branković, Butrić, Veljić, Veljović, Velimirović, Vesković, Vidić, Vujović, Vujotić, Vukajlović, Vuković, Vukorepović, Vulić, Vučelić, Vučinić, Garić, Gilić, Gogić, Grujić, Gudović, Darmanović, Dmitrović, Dokić, Đelević,Đukić,Đurdjević, Đurić, Živković, Žmikić, Ilić, Janković, Jelavić, Jovanović, Jovović, Kaluđerović, Keljanović, Keković, Korać, Krkelić, Lajkovič, Lainović, Lalović, Lašević, Liković, Lukić, Lutovac, Ljajinović, Ljajkovic, Ljaljović, Ljaković, Ljašović, Malević, Marnić, Macura, Mijailović, Miajlović, Mirković, Muratović, Novović, Obrenović, Pavičević, Pavličić, Pejušković, Perović, Praščević, Prelevčanin, Premović, Progonovići, Radojević, Radosević, Radunović, Raketić, Rakić, Ratković, Sekulović, Stanišić, Stanković, Strahinjić, Toljević, Todoroviić, Tomaševiić, Tošković, Trimojević, Ćeklić, Četkovic, Ugričić, Femijić, Caričić, Cmiljanić, Čađenović, Čubranović, Šćepančević, Šajinović, Šaković, Šoškić.

Others
Dispersed families

Muslim families in Bijelo Polje hailing from Bratonožići include Koraći, Ljaljevići, Polumente, Uremovići, Huremovići.

Demographic history

At the beginning of the 20th century, the region had ca. 400 houses.

Notable people

References

  1. ↑ Vuković 1996, p. 213
    За ту ријеч Буро убије пушком Батрића. Кучи и Братоножићи побију се, и приће- рају Кучи Братоножиће уз Плочице до села брато- ношкије Поткрша и Павличића, посијеку им 16 гла- ва, а мртвије и рањеније с обје стране не зна ...
  2. ↑ 2.0 2.1 Павел Аполлонович Ровинский (1998). Етнографија Црне Горе. Цид. Братоножићи су често нападали Ровца, али су Ровчане у свако] невољи штитили Морачани. Што се тиче Ваа^евића, са којима су се Братоножићи такоЬе често били, ово се племе тако брзо намножило и ојачало да им ни Кучи ...
  3. ↑ Poreklo
  4. ↑ Vlado Strugar (1987). Prošlost Crne Gore kao predmet naučnog istraživanja i obrade. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. p. 135.
  5. ↑ Elsie, p. 152
  6. ↑ http://www.albanianhistory.net/en/texts1000-1799/AH1614.html
  7. ↑ Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2004. pp. 24, 41–45.
  8. ↑ Belgrade (Serbia). Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije (1968). Fourteen centuries of struggle for freedom. The Military Museum. p. xxviii.
  9. ↑ Vukčević 1981, p. 46
    ... да Бан>ани, Дробн>аци, Кучи, Пи- пери, Б)елопавлићи, Зепани, Васо^евићи, Братоножићи нијесу Црно- горци. Они су сви поменути само као регионални односно географски и племенски појмови а никако као етничка категорща, при чему се ш^му Црна Гора не даје никакво преимућство над другима, осим што ^е Црна Гора ставлена на прво мјесто.
  10. ↑ Dva Petrovića Njegoša: Vladika Danilo Petrović. Štamparija Petra Ćurčića. 1896. (23) окт. ударе Арнаути на Црногорце између Ржанице и Велике у Васојевићима. Крвав бој потраја до поноћи, најпосле претерају Црногорци Арнауте преко границе. Ово слабо освести Арнауте и њих неколико хиљада. понове 22. нов. (4. дек) нападање на црногорску стражу од 300 људи код Велике. Ту сад ступе у акцију 4—5 црногорских батаљуна. Братoножићи и Морачини с јатаганима улете у Арнауте и стану их. сећи, на пто Арнаути окрену леђа. Црногорци их. вијаше и секоше два часа. Арнаута погибе до 1000. Прногорци имаше 85 мртвих и 100 рањених, добише 100 коња и доста оружја. Међу Арнаутима било је пуно преобучених низама. Ни ово не опамети ни Арнауте, ни патроне им у Цариграду. Трећи дан божића опет ударе око 10.000 Арнаута код Велике на 3000 Црногораца, које су предводиле војводе Марко Миљанов Тодор Миљанов и поп Ђоко. Борба је трајала од 9 часова пре подне до мрака. Арнаути имаше мртвих и рањених 1400, Црногорци 36 мртвих и 70 рањених И овде је константовано, да је међу Арнаутима било много преобучених низама. Ту су се на црногорској страни борили Братoножићи, Васојевићи и Морачани. Нису се Арнаути ни на друге стране поштеније владали. 30. јун. (12. јул.) 1880 пре зоре нападну на црногорску шредњу стражу на Голубовцу на ...
  11. ↑ Vujovic 1987, p. 172
  12. ↑ 12.0 12.1 Marko Miljanov. "Nešto o Bratonožićima".
  13. ↑ Predanja o zajedničnom poreklu nekih crnogorskih i nekih arbanaških plemena

Sources

External links