Antonije Znorić

Antonije Znorić
Born beginning of the 17th century
Vnorovy, Habsburg Monarchy
Died September 21, 1695
Lugoj, Ottoman Empire
Allegiance Habsburg Monarchy
Rank colonel
Unit Serbian Militia

Antonije Znorić (Vnorovy, Habsburg Monarchy, beginning of the 17th century — Lugoj, Ottoman Empire September 21, 1695) was a military officer (colonel) of the Habsburg army and the commander of the Serbian Militia during the Great Turkish War.[1]

Znorić and Great Turkish War

Main article: Great Turkish War

Background

During the Great Turkish War Serbs gave big support to Austrian side.[2] The Ottoman Empire had suffered partial military collapse against the Austrians in the 1680s, most notably at the Battle of Vienna in 1683, and the loss of Belgrade to Maximilian II of Bavaria in 1688 and Bosnia in 1689. However, with the beginning of the Nine Years War in the west, the early 1690s were to see an end to Habsburg conquests in the Balkans and a partial Ottoman recovery.[3] Despite the Ottoman recovery and weakening of the Habsburg military presence on the Danube (most Habsburg soldiers were sent to fight against the France in the War of the Grand Alliance) Habsburg supreme command planned offensive activities against Ottomans, heavily relying on the Serb soldiers of Serbian Militia and Serbian rebels on the Balkans.[4] In 1689 Louis William was appointed as chief commander of the Imperial army in its invasion of Serbia.[5] Before the invasion Louis William recruited Serb rebels all over Serbia, whose infantry units were called hayduks while cavalry units of Serb rebels were called Serb husars.[6]

Invasion of Serbia (1689—1690)

On September 24, 1689, the Austrian army captured Niš after defeating the Ottomans at the Battle of Niš. Following the plan of their supreme command, Austrian army was then split on two parts. One part under command of Louis William headed toward Vidin, while remaining part of 3,700 soldiers under command of general Piccolomini went from Niš via Prokuplje to Kosovo Vilayet in the middle of October 1689. Major part of his soldiers were members of Serbian Militia under command of Antonije Znorić.[7]

Ottoman forces defeated Habsburg army in the region of Dragoman on October 29 and headed toward Prizren. The whole Habsburg garrison, consisting of Piccolomini's regiment and 2,500 Serbs of Serbian Militia under the command of Antonije Znorić, retreated before the Ottoman troops reached Prizren.[8] Znorić and his Serbian Militia first retreated to Belgrade and then came back to Niš following Piccolini's order. During his retreat Znorić burned down Prokuplje.[9]

On January 23 1690 Znorić won the battle against the Ottoman unit of around 3,000 men, and on March 15th he attacked Peć.[10] After he returned from Peć to Niška Banja Znorić won the battle against Ottoman units in Pernik near Sofia on March 20th, and returned to Pirot with spoils of war.[11][12]

Banat (1690—1695)

After Austrian troops retreated from Serbia to Banat in 1690, Znorić was appointed for the commander of Caransebeş which became his place of residence, with Serbian Militia still under his direct command.[13]

Graf Veterani recommended Znorić for promotion and salary increase on August 28, 1691.[14]

At the beginning of September 1691 Znorić won the battle against an Ottoman company in the area of Danube's Iron Gate and another one in the area of Caransebeş in November 1691.[15][16]

In spring 1694 Serbs were successfully mobilized and cavalry unit of 2,000 Serbs was put under the command of Antonije Znorić who was promoted to the rank of Lieutenant Colonel (Oberstleutnant) on May 11, 1694.[17] At the beginning of July 1694 Znorić and his unit invaded territory of the Ottoman Empire (today part of Serbia) and destroyed a bridge on the river Morava, robbed five Ottoman ships which sailed on Danube loaded with army supplies and sank two Ottoman ships.[18] Austrian War Council sent instructions to Znorić for his further combat activities on July 31, and he complained that he had only 1,000 soldiers left after some of his men deserted him because they have not received their salaries. After Znorić's complaint War Council paid overdue salaries to Serb soldiers.[19]

Znorić was killed in the battle against the Ottomans near Lugoj on September 21, 1695.[20]

References

  1. ↑ "Српски Биографски Речник". Matica Srpska. p. 95. Retrieved 12 December 2011. Знорић Зич, Антоније (Antonius Valerius Zitsch von Znoritsch), пуковник, командант српске милиције (Знорова, Чешка, прва половина ХVII в. — Лугош, Румунија, 21. IХ 1695)
  2. ↑ Janićijević, Jovan (1996), Kulturna riznica Srbije (in Serbian), IDEA, p. 70, Велики или Бечки рат Аустрије против Турске, у којем су Срби, као добровољци, масовно учествовали на аустријској страни
  3. ↑ McKay & Scott. The Rise of the Great Powers 1648–1815, p.75
  4. ↑ Tanić, Dejan (2005), Војно-стратешки значај средњег поморавља у Бечком Рату (1683-1699) (in Serbian), Istorijski Arhiv Jagodine, p. 73, retrieved 14 December 2011, Значај српских војника и устаника постао је пресудан после француског упада у Палатинат, у јесен 1688. године, због чега је цар Леополд I морао да повуче 30.000 војника из Угарске и пошаље их на Французе. Ово слабљење аустријске војске на Дунаву није спречило цара Леополда и Дворски ратни савет да направе офанзивни ратни план за борбу против Турака
  5. ↑ Tanić, Dejan (2005), Војно-стратешки значај средњег поморавља у Бечком Рату (1683-1699) (in Serbian), Istorijski Arhiv Jagodine, p. 74, retrieved 14 December 2011, Одлучан поход хабсбуршке војске кроз Србију уследио је после постављења фелдмаршала Лудвига Баденског за главнокомандујућег царске војске на балканском ратишту.
  6. ↑ Tanić, Dejan (2005), Војно-стратешки значај средњег поморавља у Бечком Рату (1683-1699) (in Serbian), Istorijski Arhiv Jagodine, p. 74, retrieved 14 December 2011, Пре поласка у поход, Лудвиг Баденски је по целој Србији разаслао прогласе, којима је позивао народ да се диже на оружје. Српски устаници били су организовани у чете и додељивани редовној војсци. Аустријанци су ове српске ратнике (пешадинце) називали хајдуцима, док су коњанике називали српским хусарима.
  7. ↑ Viktor Novak, ed. (1986). Istoriski časopis, Volumes 32-33 (in Serbian). Srpska akademija nauka. Istoriski institut. p. 87. Retrieved 13 December 2011. ...средином октобра 1689 ... Пиколинијева војска...Пиколини се из Прокупља упутио према Приштини 14. октобра. Дошао је само са 3.700 војника Њих су ... великим делом чинили Срби. Била је то тзв. српска милиција...
  8. ↑ Viktor Novak, ed. (1986). Istoriski časopis, Volumes 32-33 (in Serbian). Srpska akademija nauka. Istoriski institut. p. 89, 93. Retrieved 13 December 2011. Турци већ 29. октобра, после крваве битке, запосели Драгомански кланац. Махмуд паша је кренуо на Призрен Пред њим се повукла целокупна посада коју су чинили тзв. Пиколоминијева регимента и 2.500 Срба под командом потпуковника Антонија Знорића...
  9. ↑ Kostić, Radoje. "Нишка Епархија у првој половини 18. века". Niš: Istorijski Arhiv Niš. Retrieved 14 December 2011. Прокупље је запалио пуковник Антоније Знорић приликом повлачења 1690. године,
  10. ↑ Samardžić, Radovan (1981), Istorija srpskog naroda (in Serbian) 3, Belgrade: Srpska književna zadruga, OCLC 21715363, Знорић је 23. јануара напао и потукао турску војску која се састојала од 1.000 коњаника, 600 Татара, 500 јаничара и 1.000 Арнаута...Знорић је са 1.000 пешака (хајдука) и 100 коњаника напао Пећ 15. марта, затим је са 2.000 пешака и 100 коњаника Срба
  11. ↑ Istoriski časopis, Volumes 32-33. Srpska akademija nauka. Istoriski institut. 1986. p. 93. Retrieved 5 December 2011. ... a zatim se vratio prema Nišu, udario na Banju, potukao Turke i dopro do Sofije
  12. ↑ Stanojević, Gligor (1976). Srbija u vreme bečkog rata 1683-1699. Nolit. p. 165. Retrieved 5 December 2011. Ту је 20. марта потукао један турски одред близу Со- фије, одакле се са великим пленом вратио у Пирот
  13. ↑ Zbornik za društvene nauke, Volumes 7-14 (in Serbian). Novi Sad: Matica Srpska. 1954. p. 51. Retrieved 13 December 2011. Потпуковник Антоније ЗнориН поставлен је за команданта Карансебеша у коме је отада боравио. Његова српска милиција остала је и надаље под његовом непосредном командом,
  14. ↑ Ivić, Aleksa (1929), Istorija Srba u Vojvodini : od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703) (in Serbian), Novi Sad: Matica Srpska, p. 312, OCLC 441316539, Антоније Знорић, кога је Ветерани 28. августа 1691 препоручио Ратном Савету да му побољша плату и повећа ранг...
  15. ↑ Ivić, Aleksa (1929), Istorija Srba u Vojvodini : od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703) (in Serbian), Novi Sad: Matica Srpska, p. 311, OCLC 441316539, Почетком септембра 1691.... у исто време је и Антоније Знорић извојевао победу над једном турском четом
  16. ↑ Cerović, Ljubivoje; Ljubomir Stepanov (2000). Srbi u Rumuniji. Savez Srba u Rumuniji. p. 73. Retrieved 13 December 2011. Исто тако, капетан Антоније Знорић је на подручју Дунавске клисуре однео победу над Турцима. На бојишту је остало 400 мртвих турских војника. Знорић је на подручју Карансебеша, новембра 1691. извојевао нову победу над Турцима.
  17. ↑ Ivić, Aleksa (1929), Istorija Srba u Vojvodini : od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703) (in Serbian), Novi Sad: Matica Srpska, p. 324, OCLC 441316539, Регрутовање Срба за немачко-француски фронт извршено је успешно у пролеће 1694 године. Подигнута је чета Срба коњаника, на броју 2.000 људи .... Заповедником ове чете је именован Антоније Знорић, кога је цар 11. маја 1694. унапредио за обрстлајтнанта
  18. ↑ Stanojević, Gligor (1976), Srbija u vreme bečkog rata 1683-1699 (in Serbian), Niš: Nolit, p. 209, OCLC 7045546, Антоније Знорић упао је почетком јула 1694. године са једним одредом у Србију и срушио мост на Морави...напао турске шајке и бродове који су натоварени натоварени провијантом ... пет бродова је опљачкано а два су потопљена...
  19. ↑ Ivić, Aleksa (1929), Istorija Srba u Vojvodini : od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703) (in Serbian), Novi Sad: Matica Srpska, p. 324, OCLC 441316539, Ратни Савет му је дао 31. јула инструкцију у погледу поласка на бојно поље, али се Антоније тужио, да се његовим Србима не иѕдаје плата те су услед тога многи побегли и код њега се налази још свега 1,000 људи. Ратни Савет је на то издао заосталу плату српским војницима.
  20. ↑ Gavrilović, Slavko (1993), Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj : XV-XIX vek (in Serbian), Belgrade: Filip Višnjić, p. 26, ISBN 978-86-7363-126-4, OCLC 32079053, retrieved 15 December 2011, Тих дана, у бици код Лугоша у Банату пао је и тадашњи командант српске милиције у Ердељу, пуковник Антоније Знорић

External links