Paladin Gundulić

From Wikipedia, the free encyclopedia
Paladin Gundulić
Born Paladin Gundulić
Dubrovnik
Nationality Ragusan
Occupation 15th century diplomat and merchant

Paladin Gundulić (Italian: Paladino di Marino de Gondola) was diplomat and merchant from the Republic of Ragusa (Dubrovnik), member of noble House of Gundulić.[1]

Biography

Gundulić traded cereals only and supplied Dubrovnik with cereals from Southern Italy and Sicily.[2] Two consecutive rulers of the Kingdom of Naples, Alfonso and Ferdinand, granted Gundulić with privileges to trade in cereals from Italy. Paladin Gundulić was imprisoned for some time in 1423 by vojvoda Radosav Pavlović.[3]

In 1425, when Eric of Pomerania, who ruled over the Kalmar Union of northern Europe, visited Dubrovnik on his way to Holy Land and again on returning to Denmark, he wanted to buy a Venetian merchantman galley (Italian: galere da mercato). Since Eric did not have enough money, Dubrovnik (the Republic of Ragusa) provided him with 2,000 ducats in credit, equipped the galley for him and armed its escort of 25 armed people, placed under Gundulić's command.[4]

In 1433 the Republic of Ragusa sent Paladin Gundulić and Andrija Bobaljević over to congratulate the Serbian Despot Đurađ Branković because his daughter Mara had been betrothed to Sultan Murad II of the Ottoman Empire. They were also mandated to ask for his help in dealing with the sultan, Dubrovnik's overlord.[5]

Paladin was appointed, on August 4, 1434, as one of the supervisors of the works on water supply for Dubrovnik.[6] He had by then also earned the trust of Ferdinand I of Naples, who engaged him to maintain a connection with Albanian warlord Skanderbeg.[7][8]

In 1458, the Republic of Ragusa sent Paladin Gundulić and Paladin Lukarić to visit the Ottoman sultan in Skopje.[9] He was assigned the sum of 1,500 ducats, the Ragusan harač, and the sultan issued a charter with benefits for Ragusan merchants.[10]

Between 1470 and 1476, Despot Đurađ's daughter Kantakuzina Katarina Branković repeatedly attempted to collect back the 500 ducats that Paladin Gundulić owed her. She was supported in this effort by sultan Murad II and his wife Mara, but she was in the end unsuccessful.[11]

Another of Paladin Gundulić's missions happened in 1472. At the time, Vlatko Hercegović, head of the Duchy of Saint Sava and House of Kosača member, was building a church in Herceg Novi with financial help from the Republic of Ragusa. Gundulić was one of three Ragusan officials in charge for this project.[12]

Family

Paladin, a member of noble House of Gundulić, was twice married. For a short while, he was married to Maria of the Caboga family. On November 25, 1458, he betrothed Mirussa of the Bona family.[13]

References

  1. ↑ Bojović, Boško I. (1998). Raguse (Dubrovnik) et l'Empire ottoman (1430-1520): les actes impériaux ottomans en vieux-serbe de Murad II à Sélim Ier (in French). Association Pierre Belon. p. 197. ISBN 978-2-910860-06-6. Retrieved 22 August 2011. "Paladin Gundulic (Paladino de Gondola), diplomate et négociant, issu de la grande famille patricienne et marchande ragusaine des Gondola (Braudel, Méditerranée 1, p. 345). Missions : auprès du despote Djuradj en 1433 ; du grand-duc...Paladin Gundulic (Paladino Gondola), diplomat and merchant, from the great merchant and patrician family of Ragusan Gondola (Braudel, Mediterranean, 1, p. 345). Missions: with the despot Djuradj in 1433, the Grand Duke" 
  2. ↑ Spremić, Momčilo (1971). Dubrovnik i Aragonci (1442-1495) (in Serbian). Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije. p. 105. Retrieved 22 August 2011. "Снабдевао је Дубровник житом и из јужне Италије и са Сицилије.259 У ствари, Паладин Гундулић је трговар искључиво житом... He supplied Dubrovnik with cereals from the Southern Italy and Sicily. In fact, Paladin Gundulić traded only with cereals." 
  3. ↑ Prilozi, Volume 10, Issue 2. Sarajevo: Institut za istoriju. p. 40. "Radosavu u Borač 1423...taj novi spor je nastao zbog zarobljavanja Paladina Gundulića od strane vojvode Radosava" 
  4. ↑ Anali Zavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, Volumes 39-40. Akademija. 2001. pp. 129, 130. Retrieved 21 August 2011. "Kralj Erik odlučio je u Dubrovniku isplatiti mletačku galiju, a kako pri sebi nije imao dovoljno novca, ... Odlučeno je da mu se opremi galija s pratnjom od 25 naoružanih ljudi, a za zapovjednika je bio izabran Paladin Gundulić" 
  5. ↑ Božić, Ivan (1952). Dubrovnik i Turska u xiv i xv veku. Naučna knjiga. Retrieved 21 August 2011. "Дубровачки посланици Паладин Гундулић и Андрија Бобаљевић, који су 1433 г. ишли деспоту да честитају веридбу његове кћери Маре с Муратом II, морали су уједно да га замоле за интервенцију код султана. Деспот је одбио да то учини." 
  6. ↑ Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku. Akademija. 2006. p. 111. Retrieved 24 August 2011. "Dana 4. kolovoza 1436. godine izabranim nadzornicima izgradnje vodovoda dodana su još petorica, redom Ivan Zrieva, Paladin Gondola, Petar Menze, Damjan Sorgo i Nikola Caboga." 
  7. ↑ Spremić, Momčilo (1971). Dubrovnik i Aragonci (1442-1495) (in Serbian). Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije. pp. 26, 105. Retrieved 22 August 2011. "Гундулић је постао поверљива личност напуљског краља, коме је слао тајне извештаје из Дубровника o политичкој ситуацији на Балканском полуострву....Паладин Гундулић, поверљиво лице краља Ферантеа. Гундулић му је чинио разне услуге у Дубровнику, а, одлазио је и као његов амбасадор у Напуљ, па је тако био врлр заслужан за одржавање везе између Скендербега и напуљског... Gundulić became trusted person of king of Naples to whom he sent classified reports from Dubrovnik about political situation on the Balkans...Paladin Gundulić, a trusted person of the king Ferante. Gundulić did many favours to Ferante in Dubrovnik being his ambassador in Naples and therefore in charge for maintaining the connection between Skanderbeg and the king of Naples." 
  8. ↑ Božić, Ivan (1952). Dubrovnik i Turska u xiv i xv veku. Naučna knjiga. p. 180. "Одржавање присних веза олакшано је и тиме што се у Скендербеговој служби налазио Дубровчанин Паладин Гундулић који му је свршавао многе дипломатске мисије... The close relationship was easier because there was one Ragusan, Paladin Gundulić who completed many diplomatic missions for Skanderbeg" 
  9. ↑ Hrvatska revija, Volume 11, Issues 7-12. Matica hrvatska. 1938. p. 708. Retrieved 21 August 2011. "Republika šalje k sultanu Pa- ladina Gundulića i Paladina Lukarica s krasnim darovima od srebra, da bude Dubrovčanima" 
  10. ↑ Božić, Ivan (1952). Dubrovnik i Turska u xiv i xv veku. Naučna knjiga. Retrieved 21 August 2011. "Паладин Гундулић и Паладин Лукаревић били су ускоро при- мљени од султана у Скопљу. Предали су му 1500 дуката на име харача122, а он им издао повељу о трговачким повластицама на грчком језику у неколико примерака." 
  11. ↑ Spremić, Momčilo. "Kantakuzina Katarina Branković" (in Serbian). Srpska Pravoslavna Opšta Gimnazija. Archived from the original on 23 August 2011. Retrieved 23 August 2011. ".. Мехмед II се залагао да она наплати неких 500 дуката од дубровачког властелина Паладина Гундулића.... С њим је Кантакузина била у неком послу, али јој је остао дужан 500 дуката. О своме дугу издао је одговарајући документ... Она је већ 1470. тражила од дубровачких власти задовољење правде, а подржали су је султан и сестра Мара. Дубровчани су их упућивали на вођење судског спора...." 
  12. ↑ Komar, Goran Ž. (1997). Planinska sela Dračevice pod vlašću Venecije 1687-1797 (in Serbian). Belgrade: Kosmos. OCLC 224058659. Retrieved 22 August 2011. "Дубровник 1472. доноси одлуку о помоћи Херцегу код изградње једне цркве у Херцег - Новом. У мају су одређени официјали за градњу цркве у Новоме коју је Република Св. Влаха подизала сопственим новцем. Стјепан Градић, Никола Рањина и Паладин Гундулић." 
  13. ↑ Rheubottom, David (2000). Age, marriage, and politics in fifteenth-century Ragusa. New York: Oxford University Press. pp. 113, 114. ISBN 0-19-823412-0. Retrieved 24 August 2011. 
This article is issued from Wikipedia. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike; additional terms may apply for the media files.