Jovan Grković-Gapon
| Jovan Grković-Gapon | |
|---|---|
| Nickname | Gapon |
| Born |
1879 Orahovac, Ottoman Empire (modern Kosovo) |
| Died |
October 9, 1912 Dragomance, Ottoman Empire (modern R. Macedonia) |
| Allegiance |
.svg.png){kind=small} Kingdom of Serbia |
| Service/branch | Chetniks |
| Years of service | 1904—1912 |
Jovan Grković (Serbian Cyrillic: Јован Грковић; 1879—October 9, 1912), nicknamed Gapon (Гапон) was a former Serbian Orthodox monk who joined the Serb guerilla (chetniks) in the Macedonian Struggle (1902–1912).
Life
Grković was born in Orahovac,[1] in the vicinity of Prizren,[2] at the time part of the Kosovo Vilayet of the Ottoman Empire. He finished primary and theological school in Prizren,[2] then became a monk, serving as deacon under the Serbian Orthodox Metropolitan (vladika) of Žiča. He went to the Serbian Orthodox monastery of Hilandar on Mount Athos, where he took the monastic name Jeremija (Јеремија). He stayed at Athos at the same time as Vasilije Trbić, but as conflict arose with the Greek and Bulgarian monks, they left for Serbia together, sometime in 1902. They subsequently joined the cause of the Serbian guerilla fighters ("chetniks") against the Ottomans. Unusually combative and revolutionary for being a former monk, he was nicknamed "Gapon" after Russian Orthodox monk and working class leader Georgy Gapon, by his fellow guerilla fighters.[citation needed]
When the Serbian Chetnik Assembly were to appoint the voivode of Skoplje, Gapon suggested giving it to young veteran fighter Kosta Pećanac — all members agreed, and in a great meeting on Christmas, 1904, Pećanac received the title at only 25 years old.[3][4] Gapon fought in the units of Doksim Mihailović and then Kosta Pećanac, being an active Chetnik until his death.[5] In 1907 or 1908, while Gapon was fighting in the Veles kaza, he sung the song "The Serb Trumpet Plays For Me" (Srpska mi truba zatrubi) at Drenovo, and also sung it during the Macedonian celebration in Belgrade (1909), from where it became popular across the country.[6][7] He died on 9 October 1912, aged 33, the same day as the First Balkan War began, while fighting around Kumanovo, at Staro Nagoričane.[5]
 |
Wikimedia Commons has media related to Serbian Chetnik Movement (1903-1908). |
References
- ↑ Leskovac 2004
- ↑ 2.0 2.1 Đurić-Mijović 1993, 113
Сви су га познавали именом Гапон, а право име му је било Јован Грковић. Родом је из околине Призрена. У Призрену је свршио основну школу и богословију, и зађаконио се. Био је одличан ђак и примеран свештеник. Када је старосрбијанским брдима и маћедонским пољима почела да одјекује брзометка у одбрану срЦског имена, Јован Грковић је скинуо свештеничку мантију, обукао комитско одели и са брзометком у руци устао да брани српски народ од дивљих Арнаута и обесних Турака. У тој борби провео је неколико година, све до прогласа лажне уставности у Турској. У борбу је отишао као Јован Грковић, а из ња се вратио као Гапон. Када се пре месец дана Србијом захорио ратни поклич, Гапон и његови другови су међу првим прешли границу да српском робљу у Турској бомбом и динамитом објаве зору слободе. Са својим друговима Гапон је учествовао у свима борбама до Куманова. У главној борби код Куманова Гапон и његови другови су били на најопаснијим местима далеко испред наше војске. Њихов задатак је био да се неопажено привуку турској артиљерији и да је бомбама и динамитом онеспособе за борбу. Зла судбина и незгодан положај учинили су да су их Турци опазили пре него што су извршили поверени има задатак. Чим су их спазили, читав табор турске војске осуо је на њих ватру из пушака. Комите су биле приморанеда потраже заклон. Склонившисе изаједногрова, и комите су сипале ватру на непријатеља. Али Турци су морали комите пошто пото или уништити или живе ухватити. Стога су их опколили са свих страна. Видећи то, комите су једно време престале пуцати. Притајивши се као да су изгинули, пустили су Турке да им се приближе. Кад су Турци били свега неколико корака далеко од комита, на ров се попео Гапон са упаљеном бомбом.
- ↑ Đurić-Mijović 1993, 92
- ↑ Voskom zavaravali glad
- ↑ 5.0 5.1 Jokanović, Boža J. (1999). Krstom, perom i mačem: Sveštenstvo u službi svome narodu. p. 156.
- ↑ Летопис Матице српске. 2002. p. 731.
- ↑ Babić, Dragan (2004). Priča o srpskoj trubi. p. 21-22.
Sources
- Leskovac, Mladen; Popov (2004). Српски биографски речник 2. p. 815. "Грковић, Јеремија (Јован) Гапон, монах, чет- ник, војвода (Ораховац код Призрена, око 1880 — Драгоманци код Младог Нагоричана, Маке- донија, 11. X 1912) Отац земљорадник. Богословију је завршио у Призрену ..."
- Gerila na Balkanu.
- Đurić, Veljko Đ.; Mijović, Miličko (1993). Ilustrovana istorija četničkog pokreta. pp. 92, 113, 114.
- Živković, Simo (December 1998). "SAKUPI SE JEDNA ČETA MALA". Srpsko Nasleđe Istorijske Sveske (Belgrade: PREDUZEĆE ZA NOVINSKO IZDAVAČKU DELATNOST „GLAS“ d.d.o.) (12).
| ||||||||
