Baldovin

From Wikipedia, the free encyclopedia
For the settlement, see Baia de Criș
Baldovin
„кнез Бал`довин“[1]
Lord of Vranje
Predecessor Kuzma
Successor Maljušat

Issue

Maljušat
Detail
Titles and styles
Born Kotor, Serbian Kingdom
(modern Montenegro)

Baldovin (Serbian Cyrillic: Балдовин[a]; fl. 1325-1345) was a Serbian knez (duke) and kaznac (financial chancellor) that served King Stefan Uroš III (r. 1321-1331). He held the province around Vranje.

Life

According to Jirechek, he was most likely born in Kotor. Most scholars maintain that Baldovin was a nobleman mentioned by both his titles (knez and kaznac), although some theorize that there were in fact two magnates by that name.[2] Baldovin was possibly an ancestor of the Bagaš noble family.[2][3]

Metropolitan Arsenije of Prizren, kaznac Baldovin, vojvoda Gradislav, župan Vratko, knez Grgur Kurjaković, stavilac Miloš (title mentioned for the first time), vojvoda Dejan Manjak, Gradislav Sušenica, Nikola Buća, and archdeacon Marin Baranić, all signed the document issued by Stefan Uroš III, dated 22 January 1325, for the sale of some maritime possessions to the Republic of Ragusa.[4][5] The possessions, Ston and Pelješac, were officially handed over in 1333, with Baldovin also being present.[6]

He ruled over the province around Vranje, which he had received from King Stephen Uroš III.[7] The King's chrysobull mentioned "Baldovin and his children", who received the "Church of St. Nicholas in Vranje, the villages, the march, the vineyards, the katun, the meadows, the mills, and all sides of the village [Vranje]."[8][9] The entry was cited by King Stefan Dušan in one of his charters dated between 1343 and 1345, where he confirmed the gift of the Church of St. Nicholas to Hilandar by župan (count) Maljušat, the son of Baldovin.[9] Emperor Dušan does mention that Baldovin and his children received the chrysobull for their service to King Stephen Uroš III, meaning that the children were already adults by the time of the chrysobull of Uroš III.[10]

Court offices
Preceded by
Jovan Dragoslav		 kaznac of the Serbian Kingdom
(financial chancellor)
fl. 1325-1333 		Succeeded by
Gradislav Borilović
Titles of nobility
Preceded by
Kuzma		 Lord of Vranje
? 		Succeeded by
Maljušat

Annotations

  1. ^ Name: His given name is Baldovin (Балдовин), and he is mostly known by his titles, such as kaznac Baldovin or knez Baldovin. The name Baldovin, derived from Germanic Baldwin, was very rarely found in the Balkans.[11]

References

  1. ↑ Starinar, p. 57
  2. ↑ 2.0 2.1 Društvo istoričara SR Srbije 1976, p. 18: "О родбинским односима кнеза Балдовина и жупана Мажьушата види 'В. Сп. Радойичин, Феудалиа породица Багаш, Враъьски Гласник 1 (1965), 20. Ако би била иста личност кнез Балдовин и казнац Балдовин‚ онда би Балдовин био родом из Котора ..."
  3. ↑ Narodni muzej-Vranje 1965, p. 20:"Да је кнез Балдовин припадао породици Багаш..."
  4. ↑ Srpska akademija nauka i umetnosti 1908, p. 252
  5. ↑ Istorijski institut u Beogradu, SANU 1976, p. 21
  6. ↑ Blagojević 2001, p. 20: "животни пут као монах Јован. У државној управи постојао је велики казнац и за време краља Душана. Поуздано се зна да је приликом усту- пања Стона и Пељешца Дубровчанима 1333. године био присутан и казнац Балдовин.20 Међу присутним ..."
  7. ↑ Starinar 1936, p. 72: "... сродника и наследника кнеза Балдовина. Кнез Балдовин je из времена краља Стефана Уроша III Дечанског (1321 — 1331). Пре њега je, изгледа, био y Врањи тепчија Кузма, a пре овога казнац Мирослав (свакако онај исти који ce помиње y ..."
  8. ↑ Starinar, p. 59: "Она су свакако ово садржавала: „ЦрвковБ стаго Николи гаже геств 8 Врани, сели и с меггами и с виногради и с катуномБ и с ливадами и с млини и с всеми правинами селв rbxb" (Прилози VII, 111). Према томе, цркву je Балдовин добио y баштину ..."
  9. ↑ 9.0 9.1 Феудална породица Багаш: "Наиме, кнезу Балдовину Багашу и његовој деци за њихово „правоверно поработаније“ (службу) краљ Стефан Урош трећи Дечански (1321 – 1331) „даровао је Цркву св. Николе у Врању са селима Горње и Доње Врање и Собина и с међама и с виноградима и с катуном“ (Радојичић 1965). Властелин цара Душана, жупан Маљушат, приложио је Цркву св. Николе Хиландару, што је и потврђено Душановом повељом 1343 – 1345. године."
  10. ↑ Starinar 1936, p. 59: "Да су Балдовинова деца у доба издавања тога хрисовуља била већ одрасла, излази из тога што Душан изрично каже, да су Балдовин и његова деца добили тај хрисовуљ „за правов-ћр^но поработаниге ИХБ". Дакле, није само Балдовин посведочио ..."
  11. ↑ "И дубровачки кнез од 1328. год. зове се Балдовин, а тако се исто зове год. 1333. и казнац српског краља. Иако врло ретко, исто су име имали и меропси српске средњевековне државе, као онај Балдовин у селу Преком Лулу у ..."

Sources

  • Srpsko arkheološko društvo (1936). Starinar (in Serbian). Belgrade: Arkheološki institut. "Балдовин" 
  • Matica Srpska, Biografije I том, А ‐ Б (in Serbian) 
  • Miloš Blagojević (2001), Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian), Službeni list SRJ 
  • Феудална породица Багаш
  • Матица српска (Matica Srpska) (1901). Летопис Матице српске, Volumes 205-210 (in Serbian). Novi Sad: У Српској народној задружној штампарији. 
  • Društvo istoričara SR Srbije (1976). Istorijski glasnik: organ Društva istoričara SR Srbije (in Serbian). Društvo istoričara SR Srbije. 
  • Narodni muzej-Vranje (1965). Vranjski glasnik, Volumes 1-2. Vranje: Narodni muzej u Vranju. 
This article is issued from Wikipedia. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike; additional terms may apply for the media files.