Đurađ Đurašević
| Đurađ Đurašević Crnojević | |
|---|---|
| voivode | |
| Coat of arms |
 |
| Hereditary | Gojčin Crnojević, Đurašin Crnojević, Stefan Crnojević |
| Noble family | Crnojević noble family |
| Father | Radič Crnojević |
| Mother | Jelena |
| Born | middle of 14th century |
| Died | after 1435 |
| Buried | Kom Monastery |
Đurađ Đurašević Crnojević (Serbian: Ђурађ Ђурашевић Црнојевић) (middle of 14th century – after 1435)[1] was a 14th and 15th-century lord of Paštrovići (coastal tribe and voivode of the Principality of Zeta.
Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) wer lords of the territory of Paštrovići (Luštica and hills above Kotor and Budva) during reign of Balša III.[2] Đurašević family was a branch of Kalođurđević family.[3] Its members held the most distincted positions on the court of Balša III.[4] Đurađ was one of the witnesses listed in the charter issued by Balša III when he founded a church in Praskvica Monastery.[5] After the death of Balša III they refused Venetian invitations to switch sides and to accept Venetian suzerainty remaining loyal to new lord of Zeta, Serbian Despot Stefan Lazarević.[6] They controlled 10 salt ponds in Grbalj valley near Kotor.[7] Đurađ and his brother Aleksa built the Kom Monastery in period between 1415 and 1427, during the rule of members of the House of Crnojević.[8]
On 10 March 1420 Venetians promised to appoint Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) as governors of Budva.[9]
Family
Đurađ Đurašević was a member of the Crnojević noble family. He had four sons: Đurašin Đurašević, Gojčin Crnojević, Stefan (Stefanica) Crnojević and fourth son with unknown name and historical role.[10]
Notes
- ↑ Popov, Čedomir (2009) Srpski biografski rečnik (in Serbian) Novi Sad: Budućnost p. 65 ISBN 9788679460370 OCLC 690445723 "Ђурађ Ђурашевић/Црнојевић, властелин, војвода (?, средина ХIV в. — Зета, после. 1435)"
- ↑ Pajović, Milivoje. Vladari srpskih zemalja. Gramatik. p. 130. "Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве."
- ↑ Ivan Božić (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. p. 132. Retrieved 11 January 2014. "Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима"
- ↑ Fine 1994, pp. 512, 513
- ↑ Istorijski časopis. Institut. 1960. p. 156. Retrieved 13 June 2013.
- ↑ M. Bešić, Zarij (1970) Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian) Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore p. 135 OCLC 175122851 "Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао„деспота Степана воевода","
- ↑ M. Bešić, Zarij (1970) Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian) Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore p. 146 OCLC 175122851 "Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), Ђурашевићима (10),..."
- ↑ Dimitrije M. Kalezić (2002). I - O. Savremena administracija. p. 1010. Retrieved 23 April 2013. "КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. и 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу између 1403. и 1435."
- ↑ Lazo M. Kostić (1961). O srpskom karakteru Boke Kotorske. Izdan'e piščevo. p. 30. "Дал>е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским баронима"
- ↑ M. Bešić, Zarij (1970) Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian) Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore p. 190 OCLC 175122851 "Ђурађ је имао четири сина"
Sources
- Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08260-5