User:TravelerPisac
From Wikipedia, the free encyclopedia
Taraskon
GRAD U KOME JE I DON KIHOT KAO KOD KUĆE
Imajući u pameti da je Alfons Dode književnost stvarao metodom notes sur la vie ili po naški - iz beležaka o životu, iako sam u Taraskon stigao iz gradića Boker, s druge strane Rone, zavirio sam, prethodni dan, u delo Tartaren Taraskonac. Orijentacije radi. I tamo, na početku ovog dela, koje je avanturistički roman, putopis, memoari, poučna knjižica – istovremeno, čitam: U to je vreme neustrašivi Tartarin živeo je u trećoj kući s leve strane ulice koja se direktno naslanjala na put za Avinjon. Bila je to ljupka vila u lokalnom stilu, sa baštom ispred i balkonom pozadi. Sa blještavo belim zidovima i zelenim venecijanerima. U vrtu su rasli baobabi i palme, drvo kakao, pamuk, mango, banane – tako da ste u u trenu mogli pomisliti da ste u u srcu Centralne Afrike a ne u Francuskoj, hiljade morskih milja daleko od umišljenog mesta. Dok ulazim u stvarni, ali istovremeno i imaginarni, Taraskon, pod južnim francuskim nebom, koje klizi ka Španiji, i suncem žutim kao kod Van Goga – sve mi to izgleda moguće. Razgledam stari Taraskon, čak i vrtovi, kuće, trgovi, prolaznici u kojima prepoznajem Tartarena, koji u sebi spaja Don Kihota i Sančo Pansu, tog umišljenog svetskog putnika kome je u zbilji i Marselj bio previše udaljen, posećivao je samo Boker, u mesecima kada most na Roni nije bio oštećen, sve mi to deluju, istovremeno, i stvarno ali i kao da je sve prethodni sat izašlo iz Dodea. A realni Taraskon postoji. Nalazi se 23 km južno od Avinjona, i 20 km severno od Arla, na levoj obali Rone. Sa malim gradom Bokerom je povezan sa više mostova i čini jedinstveni gradić, sa oko dvadesetak hiljada stanovnika. A sad malo mitologije koja se ulila u stvarnost: u prvom veku naše ere ovde je živelo čudovište zvano Taraska, ime grada u direktnoj je vezi sa ovim lokalnim King Kongom, koga je svetiteljka Marta, molitvama, uspela da pripitomi. Inače centralni sakralni objekat u Taraskonu je, naravno, Crkva svete Marte, sa kriptom u kojoj je navodno pohranjena biblijska figura ove svetice. Jer Marta je, po legendi, u ove krajeve došla iz Palestine. Crkva je, u romanskom stilu podignuta u 12. veku, a u 14. je dograđena elementima Gotike. Da se vratim, ipak, famoznoj Taraski. To je bila opasna zver iz roda zmajeva. Kratkih nogu kao u medveda, rep joj bio kao kod škorpiona, glava lavovska, a izraz lica je podsećao na starog čoveka. Inače, i naravno, sve što je uspevala da dotakne nestajalo je u plamenu. Posle ovakvog opisa koji je u Taraskonu opšte poznat, čak se u junskim svetkovinama religozno-mitološkog karaktera kao glavna atrakcija javlja replika Taraske, načinjena od fibergalasa, odvažnost i hvalisavost Dodeov junaka Tartarena, smeštenog u ovaj fabulozan predeo, postaje sasvim logična i veoma opravdana. Naročito iz turističkog ugla posmatrano. Poslednje nedelje u junu, Taraskonci slave i igraju se Taraske i Tartarena. Tartaren je kao najpoznatiji Taraskonac, proslavio ovaj grad, i Dodea, a Taraska svoje ime pozajmila i francuskim protivavionskim topovima od 20 mm. Sedam kilometar od Taraskona nalazi se i Dodeova vetrenjača. Njegova pisma iz Mlina odatle su stizala. A Taraskon je vekovima bio mesto gde se proizvodilo kvalitetno platno. Dodeov otac je bio trgovac tkaninama, i tako je i Alfons došao u ove krajeve, inače blizu Nima. Da beleži život i snove.
Zoran Slavić
